Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију, у разговору за Курир говори, између осталог, о циљевима новоосноване Владине канцеларије на чијем је челу, о томе што му приштинске власти већ шест година забрањују улазак на Косово и Метохију, као и о недавно одржаним изборима за Европски парламент и европском путу Србије.

* Крајем маја именовани сте за директора Канцеларије за јавну и културну дипломатију. Који је њен циљ?

- Наш циљ је да побољшамо имиџ Србије у свету. Наша мисија је да креирамо јасне поруке намењене међународној јавности, истичући не само богату културну баштину, историју или уметност већ и економске приоритете и тежње Србије ка стабилности и миру. У активној сарадњи са страним медијима обезбедићемо тачне информације и активно ћемо се супротстављати свим нетачним представама и стереотипима који постоје.

* Широј јавности у Србији познати сте као велики хуманитарац који помаже Србима на Косову и Метохији, како се носите с тим што вам је забрањен улазак на Косово и Метохију и шта мислите када ће се то променити?

- Пре шест година забрањен ми је улазак на Косово. Тада сам ухапшен, претресан и изложен претњама косовске полиције. Све то је оставило дубок траг на мојој породици. Најважније је да наша хуманитарна организација наставља с радом, пружајући подршку Србима на Косову и Метохији упркос изазовима с којима смо се суочили. Забрану уласка у јужну српску покрајину посматрам такође у контексту ширења терора и страха међу српским живљем, што врхунац достиже за време тренутне власти Аљбина Куртија. Забрана мог уласка на простор Косова и Метохије, а самим тим и покушај спречавања хуманитарног рада, мали је део јасне намере да се спроведе етничко чишћење Срба помоћу модела који називамо "тиха олуја". Сматрам да ничија није горела до зоре, тако да верујем да ће се ситуација променити и да ће Срби на Косову и Метохије једног дана живети слободно, а да ћу ја имати слободу да их посетим. Радујем се том дану.

* Недавно су одржани избори за Европски парламент, како их коментаришете? Да ли ће нова гарнитура званичника ЕУ убрзати процес уласка Србије у ту организацију?

- Резултати избора за Европски парламент дефинитивно нам дају шансу да проширимо мрежу европарламентараца који су спремни да чују и наше аргументе у вези са очувањем наших виталних националних интереса и да их уваже као релевантне у својим политичким ставовима. Ову шансу ћемо искористити ако сви будемо заједно и напорно радили, и свакако да ће и то бити један од задатака канцеларије на чијем сам челу, а управо афирмативним представљањем Србије у свету. Питање чланства Србије у ЕУ остаје наш стратешки циљ, ком смо максимално посвећени, иако то додатно компликује тешка геополитичка ситуација. На том путу, који доноси много бенефита, Влада Србије води рачуна о очувању српске културе и традиционалних вредности.

Односи Француске и Србије

* Како гледате на досадашње односе Француске и Србије? Јесте ли задовољни сарадњом? Има ли места за унапређење и у којим сегментима?

- Податак да је у последњих пет година утростручена трговинска размена између две земље, а да више од 80 одсто француских инвестиција за Западни Балкан долази у Србију најбоље говоре да су наши економски односи у константно узлазној путањи. Простора за унапређење сарадње увек има, а то се свакако огледа у енергетици и наменској индустрији. Специјализована изложба "EXPO", коју наша држава организује 2027. године, сјајна је прилика да се Француска и остале земље додатно промовишу и очекујем да изузетно велики број француских компанија заузме своје место у велелепном комплексу који убрзано добија своје контуре у Сурчину.

* Могу ли ови избори утицати на другачији став кад је реч о питању Косова и Метохије? Колико и конкретно и избори у Француској могу да промене став те државе према Косову и Метохији?

- Избори за Европски парламент су донели највише разочарања пронатовској опозицији у Србији, јер су неки њихови фаворити остали без мандата. Овде мислим на првоборце против интереса Србије попут Виоле фон Крамон и Клемена Грошеља, уједно и најстраственије заговорнике независности такозване државе Косово. Јасно је да до радикалне промене мишљења о питању Косова и Метохије у ЕУ неће доћи и ми ту ситуацију морамо да посматрамо рационално. Доказ да борба јесте тешка, али не и немогућа показује пример чланства такозване државе Косово у Савету Европе, што се и поред свих притисака није догодило. Уједно је то део мог одговора на други део питања, а тиче се односа Француске према косовском питању у контексту недавне посете председника Вучића овој држави. Горепоменуто чланство се није десило захваљујући одличним личним односима између председника Вучића и председника Макрона. Ко год да победи на предстојећим изборима, биће представник француске државе и ми ћемо с њима наставити да водимо разговоре и о том питању.

О Србима у Европском парламенту

* Известан број Срба ушао је у Европски парламент у различитим земљама. Међу њима је и Француз српског порекла Александар Николић из странке Марин ле Пен. Да ли га познајете? Јесте ли му честитали? Како коментаришете његов избор у ЕП?

- Наравно! Поред Александра Николића, замало да у парламент уђе и Константин Добриловић из ФПО у Аустрији и Андреа Котарац из странке Марин ле Пен. Имамо све више и више Срба из наше дијаспоре који су активни у европској политици. Давид Билбија из СПО из Аустрије је, на пример, кандидат за посланика у Аустрији крајем септембра. Супруга Александра Николића је такође у другом кругу парламентарних избора у Француској, као и Андреа Котарац. Раније смо имали једног посланика српског порекла у француском парламенту из Макронове странке, Живка Пака. Све те људе сам упознао. Они су лојални грађани земаља у којима живе, али су уједно и мост са Србијом јер, поред разумевања француског и немачког језика и њихове културе, разумеју и српски језик и културу, а то је велика предност. Без обзира на то којим странкама припадали, они су ресурс за Србију.

* Недавно је одржан свесрпски сабор. Колико је био важан за српски народ?

- Морамо да подсетимо да је свесрпски сабор дошао као одговор на срамну резолуцију о лажном геноциду у Сребреници, која је усвојена у Генералној скупштини УН. Пораз држава које су подржавале и иницирале ову резолуцију указује на храбру борбу коју је водила једна слободарска Србија. Из тог разлога управо теже да и овај сабор представе у контексту нарушавања Дејтонског мировног споразума и да задрже наратив у ком је Србија једини кривац за све лоше што се дешава у Босни и Херцеговини. Свесрпски сабор је промовисао јединство српског народа, који живи у више држава, не заборавимо и представнике Срба из Црне Горе и Северне Македоније, управо преко културе, традиције, ћириличног писма, али и заједничких инфраструктурних пројеката који треба да олакшају наше повезивање. Морао бих да истакнем и меморијални комплекс Доња Градина, који ће бити посвећен жртвама геноцида у Јасеновцу и чија изградња је дефинисана као апсолутни приоритет Републике Србије и Републике Српске. Народна скупштина Републике Српске је 2. јула усвојила ову декларацију, што ће ускоро учинити и наши народни посланици, и то јасно показује да ће Србија увек бити уз Републику Српску, као гарант изворног Дејтонског мировног споразума.

* Ваше име се последњих дана доста помиње у појединим медијима, и то због давања новца десничарским организацијама. Како коментаришете те оптужбе?

- Неистинити наводи, пласирани у тексту који је објавио контроверзни Радио Слободна Европа, а пренели Н1, Данас и слични медији, имали су за циљ демонизовање српских удружења из региона представљајући их као десничарске организације. Као политичар ћу се увек залагати за што већу медијску слободу у Србији и борити против лажних вести, које угрожавају наше право да будемо непристрасно информисани. Поготово када те лажне вести пласирају моћни међународни медијски конзорцијуми који наступају са својих моралних висина, а против српских интереса. Лично сматрам неумесним да нам придике о финансирању културних пројеката од свега неколико хиљада евра држе медији попут Слободне Европе или Н1, који се финансирају милионским износима из иностранства, а све у циљу ширења неистине и негативне пропаганде усмерене против српског народа и српских интереса.

Извор: Курир