"Број возила на српским ауто-путевима ове летње сезоне већи је него претходне године за чак 11,04 одсто, па су и приходи већи за 13,14 одсто у односу на лане. Србија је транзитна земља, кроз коју пролази, посебно лети, велики број странаца. Зато је важно, ако желимо да имамо више саобраћаја и путника, да наши путеви задовољавају потребе модерног саобраћаја и да наше постојеће саобраћајнице претварамо у паметне ауто-путеве. Поред тога, радимо на модернизацији путне инфраструктуре, као и на изградњи нових ауто-путева и брзих саобраћајница".

Овим речима почиње интервју за „СНС Информатор“ Горан Весић, члан Председништва Српске напредне странке и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије. Према његовим речима, српским ауто-путевима у просеку дневно прође око 243.680 возила, а просечни дневни приход износи око 150,35 милиона динара.

"Очекујемо ове године приход од наплате путарине између 48 и 50 милијарди динара, а у наредне две и до 75 - 80 милијарди динара, јер ћемо почети наплату коришћења брзих саобраћајница, као и наплату путарине само камионима чије је осовинско оптерећерење више од 7,5 тона на појединим регионалним и магистралним путевима. Тим новцем финансираћемо одржавање путева, побољшати стање наших друмова, а заштићемо ове путне правце од превеликог оптерећења и уништавања које се дешава јер су ови камиони преоптерећени".

* Има ли начина да се скрати време чекања на граничним прелазима?

"Када би све зависило од Србије, гужви на границама скоро да не би било. Имамо сјајну сарадњу са нашом царином, граничном и саобраћајном полицијом, као и са ветеринарским инспекцијама. Нажалост, највећи део проблема налази се са друге стране границе и то негде због прописа, негде због недостатка људи, негде због немогућности да се утиче на самосталност царине, а негде и намерно, како је која граница у питању. Најинтензивнију и најбољу сарадњу имамо са Мађарском и Северном Македонијом. Са Мађарском ћемо градити нови интегрисани гранични прелаз на Хоргошу, где ће се органи обе државе налазити заједно, а на постојећем прелазу планирамо посебну траку само за камионе са српским и мађарским таблицама. Поред тога, изградњом друге фазе ипсилон крака ка Келебији биће изграђена два прелаза, за путнички и камионски саобраћај, а изградњом саобраћајнице Осмех Србије гранични прелаз Бачки Брег постаје подједнако прометан као Хоргош. Са Северном Македонијом поједностављајујемо процедуре кроз пројекат "Отворени Балкан". На Сремској Рачи управо градимо интегрисан, заједнички, гранични прелаз са Босном и Херцеговином, недавно смо у Бијелом Пољу отворили заједнички железнички гранични прелаз са Црном Гором и почели преговоре о интегрисаном путном прелазу".

* У којим све државама важи српски таг за наплату путарине? Да ли се нешто променило у односу на прошлу сезону?

"Охрабрујемо возаче да користе тагове за наплату путарине јер то убрзава пролаз на наплатним рампама и олакшава плаћање. Број корисника електронске наплате путарине се значајно повећава сваке године - продато је више од 842.542 таг уређаја, од којих је више од 73.695 регистровано на јединственој веб платформи "TOLL FOR ALL", која омогућава да се српски таг тренутно користи у Северној Македонији и Црној Гори".

* Kако напредују радови на ауто-путу Милош Велики? Kада можемо да очекујемо да ћемо долазити ауто-путем до црногорског приморја?

"На ауто-путу Београд-Јужни Јадран у току су радови на деоници Паковраће-Пожега, која је дуга 16,7 километара. Због проблема са ископом тунела Муњино Брдо, дужине 2,74 километара, који су последица непредвиђених геолошких услова, до краја ове године биће завршена комплетна траса ауто-пута, осим завршних радова и радова на опремању овог тунела, тако да је пуштање саобраћаја на целој деоници планирано за јун 2025. године. За наставак трасе од Пожеге до Бољара, која је дуга 107 километара, у току је пројектовање за деоницу Пожега - Дуга Пољана у дужини од 75 километара, која подељена на 10 деоница. У плану је уговарање и почетак изградње на првој деоници, од завршне тачке у Пожеги и десетој деоници, на територији Сјенице. Траса пролази кроз брдовити и планински терен, што захтева изградњу бројних мостова и тунела, заштитне конструкције против снега и леда, а имајући у виду да је реч о регији која је позната по клизиштима и ерозији, то захтева додатне инжењерске мере за стабилизацију тла. Због свега тога, инвестициона вредност објекта је висока и у току су разматрања начина финансирања (кредит, концесија…), а поред тога, успостављена је и сарадња са надлежним институцијама Црне Горе како би се координисала изградња ауто-пута и утврдила спојна тачка".

* Докле се стигло са изградњом ауто-пута ка Републици Српској?

"Србија ни према једном суседу не гради више ауто-путева и брзих саобраћајница као према Републици Српској, односно Босни и Херцеговини. У оквиру ауто-пута Београд-Сарајево у току је изградња деонице Сремска Рача-Kузмин, са мостом преко Саве, дужине око 18 километара. Радови на том мосту, са приступним саобраћајницама дужине око 1,5 километара, биће завршени у августу ове године, а очекује се да ће комплетна деоница бити завршена током августа 2025. године. Осим тога, градимо брзу саобраћајницу Шабац-Лозница, у дужини од 54 километра, која ће бити завршена до краја године. Такође, у плану је почетак радова на деоници Пожега - Kотроман, укупне дужине око 60 километара, која ће бити подељена на две фазе. Планирано је уговарање прве фазе од Пожеге до петље Мачкат, у дужини од 31 километар, како би се остварила веза са државним путем у зони Сушице, а чиме би се ауто-путем повезао и Златибор. С обзиром на велику инвестициону вредност овог ауто-пута, изградња прве деонице је оправдана јер је интезитет саобраћаја велики, а посебно је значајно што ће брже повезати Ужице, Пожегу и општину Чајетина".

* Kолико Србија тренутно гради ауто-путева и брзих саобраћајница, и колико њихова изградња значи за српску привреду?

"Саобраћајно повезивање је важно, јер се изградњом ауто-путева, брзих саобраћајницаа и пруга, као и реконструкцијом постојећих, суштински поставља темељ за развој Србије. Управо је то била једна од најважнијих одлука коју је донео наш председник Александар Вучић још када је био први потпредседник владе. Он је први српски политички лидер који је разумео значај инфраструктуре за развој земље и који је гради, јер тако повезује и децентрализије Србију и ствара основ за привредни развој земље. У току је изградња пет ауто-путева и осам брзих саобраћајница укупне дужине 643 километара. Изградњом и реконструкцијом путне мреже развијамо сваки део Србије, а осим ауто-путева и брзих саобраћајница, све више пажње усмеравамо на магистралне и регионалне, локалне путеве. Вредно радимо на повезивању свих делова земље квалитетном саобраћајном инфраструктуром јер је то од великог значаја за нове инвестиције, отварање нових радних места, привредни развој, скраћење времена путовања, повећање безбедности саобраћаја, могућност лакше комуникације са другим регионима и генерално повећање квалитета живота грађана. Политика председника Вучића и економски развој и децентрализација Србије најбоље се огледа кроз изградњу саобраћајне инфраструктуре. Поносан сам јер су ми председник Вучић, премијер Вучевић и наша странка дали ту част да учествујем у овом историјском процесу".

Извор: СНС Информатор