Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон изјавио је данас да је циљ директних учесника протеста свргавање легално изабраног председника државе Александра Вучића, наводећи да они који протестују то више и не крију.

"Њихов начин су непријављени скупови, медијско таргетирање уз дехуманизацију свих који не пристају на насилну промену власти, што води последично до сукоба и друштвених подела. Циљеви оних који стоје иза њих и који повлаче конце, што је много важније, јесу скретање Србије са садашњег курса развоја, промена њене спољне политике и претварање у потпуну колонију без икаквог суверенитета у одлучивању и деловању", рекао је Гујон за данашње издање листа "Политика".

Истакао је да, иако је председник државе нудио дијалог, друга страна не жели да га прихвати јер не жели да до компромиса дође.

"Друга страна не жели дијалог баш због тога што не жели да дође до компромиса. Када су разлике програмске у оквиру једног заједничког вредносног и идеолошког система, онда су компромиси могући. У нашем случају су поделе личне - за Вучића или против њега - и идеолошке - лево либерални зборови против родољубивог народа. Зато мислим да, нажалост, нема простора за компромисе. Сигуран сам да ће председник Србије Александар Вучић успети да надвлада кризу и да екстремне леволибералне снаге неће надвладати Србију и родољубе", навео је Гујон.

На питање да ли може да направи паралелу између протеста у Србију и у Француској, Гујон је навео да су у Француској протести редовни и конкретни, док су у Србији ретки и конфузни.

Гујон је додао да су за време најгоре кризе за француског председника Емануела Макрона, у време протеста "Жутих прслука" 2018. године, демонстранти тражили конкретне уступке власти - повећање минималне плате, укидање повећања пореза на гориво, боље пензије, демократске реформе и слично, а да је у то време Макрона подржавало 23 одсто грађана а "Жуте прслуке" чак 75 одсто, али да ипак нико од демонстраната није тражио Макронову смену.

"Жути прслуци су победили, јер су на крају добили готово све што су тражили и дан данас имају конкретне користи од те борбе. Наводим 'Жуте прслуке' јер су сви у Србији чули за њих, али сваке године имате на десетине демонстрација са јасним порукама, транспарентима, захтевима и лидерима. Претходних 13 година нисам видео ниједне такве демонстрације у Србији", истакао је Гујон.

Упитан да ли Европска унија рачуна на Србију или је то само игра Брисела, Гујон наводи да је ЕУ хетерогена и да Србија има правих пријатеља како у Бриселу тако и међу државама чланицама.

Са друге стране, како каже, поједине чланице ЕУ не рачунају на Србију као такву, већ траже њен прелазак са традиционалног, конзервативног и патриотског друштва на постмодерну државу.

"Једино таква "постСрбија", лишена корена и колевке, за њих би била довољно добра за пријем у чланство. Бити историјски, географски и цивилизацијски саставни део Европе није довољно, а није, у ствари, чак ни услов", оценио је Гујон.

Оцењује да је улазак у ЕУ безрезервно прихватање такозваних европских вредности, али да је проблем у томе што те "вредности", како их они сами дефинишу, нису укорењене у нашој заједничкој европској цивилизацији.

"Оне су искључиво идеолошке природе и воде ка одустајању од породичних и хришћанских вредности, поништењу културних и идентитетских веза, у нашем случају чак и до негирања географске реалности и историје кроз захтев да признамо независност Косова и Метохије", додао је Гујон.

На питање да ли очекује да ће доћи до озбиљних преговора Београда и Приштине, Гујон је навео да не очекује јер, како каже, Приштина иде на све или ништа и добија фактичку подршку многих на Западу за такво понашање.

"Ми смо у обавези да преговарамо са њима због нашег европског пута, али без реалних могућности да утичемо на ток дијалога. Док се на Западу не буде променио тај однос према сепаратистима у Приштини, преговори се неће померити са мртве тачке. Да су такве промене могуће говори нам недавна одлука САД да прекину стратешки дијалог са привременим институцијама у Приштини, што представља озбиљан политички ударац за Аљбина Куртија", навео је Гујон.

Како каже, на нама је да наставимо да помажемо народу у енклавама и на северу покрајине, да се боримо дипломатски и политички за боље разумевање српских ставова у свету, и да никада не одустајемо од косовског завета који чува Србе вековима уназад.

Гујон је истакао да се српски народ на Косову и Метохији налази у најгорем положају након погрома из 2004. године, наводећи да је за то крива једино и искључиво политика Аљбина Куртија.

"Да он предано ради да тај положај буде још гори говоре нам десетине пројеката и механизама које је покренуо, а чији је једини циљ да српски народ нестане. Овде пре свега мислим на протеривање Срба који раде у МУП-у у централној Србији, монтиране процесе за наводне ратне злочине, изградњу нових мостова преко Ибра у Косовској Митровици, као и изградњу кућа за Албанце у српским срединама како би се променила етничка структура општина", рекао је Гујон.

Према његовим речима, врхунац прогона је покушај забране Српској листи да учествује на предстојећим локалним изборима, што представља јасан сигнал да српски народ у јужној покрајини мора да се окупи око ове политичке опције и подржи њене кандидате, јер само њихова победа гарантује да ће се српски глас чути, како у самим покрајинским институцијама, тако и у међународној заједници.

Говорећи о положају Срба у Федерацији БиХ, Гујон је рекао да статистика најбоље показује какав је однос власти у федерацији према српском народу и њиховим правима - број Срба у 2013. години износио је 56.550, а крајем 2022. године 36.320.

"То је последица дискриминације и кршења права која су у теорији гарантована Уставом Босне и Херцеговине, а у пракси често нису. То нам потврђује и недавни случај скрнављења православног гробља у Зеници, када је уништено више од 60 крстова и надгробних споменика. Кроз свој досадашњи рад залагао сам се за поштовање права Срба у Федерацији БиХ и апострофирао природу тог проблема", навео је он.

Када је реч о његовом раду као директора Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Гујон је навео да је циљ Канцеларије да промовише Србију и српски народ у иностранству, оцењујући тај задатак као изузетно захтеван.

"Нажалост, антисрпска пропаганда је и даље присутна, а против ње морамо да се боримо не само истином већ и креативношћу. Зато прилагођавамо сваки пројекат менталитету циљане публике у иностранству. Развили смо, на пример, виртуелни музеј Србије који се посећује кроз посебне ВР наочаре које вас воде од Храма Светог Саве до Београда на води, од Косова и Метохије до Николе Тесле. Овај пројекат је био првенствено намењен Азији, а тренутно је прави 'хит' на нашем павиљону у Осаки у Јапану, а ускоро иде на турнеју у Кини", навео је Гујон.

Истакао је да сваки пројекат који Канцеларија прави мора да буде занимљив странцу који ће се тако повезивати са нама.

"Зато тражимо увек заједничке тачке које спајају Србију са остатком света. У том контексту смо овог лета открили на Малти споменик Милунки Савић и српским кадетима који су били на француском броду 'Ле Полунесијен' који је потонуо на обали Малте 1918. године", испричао је Гујон.

Он се осврнуо и на убиство америчког патриоте Чарлија Кирка, наводећи да је Кирк био борац за слободу говора који је због тога и убијен, а да је дубоко узнемирујућа чињеница да они који заступају номинално умерене политичке идеологије главног тока, који тврде да баштине вредности слободе мишљења и изражавања, одбијају да одрже минут ћутања у част Кирка.

На питање да ли има утисак да екстремна левица све више узима маха у Европи, Гујон се сагласио, наводећи да се Европа поларизује и да традиционалне странке левог и десног центра које су владале свугде, деценијама слабе великом брзином, а уместо њих јачају екстремна левица и родољубива десница.

"Екстремна левица хоће да заврши процес глобализације кроз елиминисање традиционалних народа којима би да одузимају право на идентитет, културу и веру. То су присталице идеологије освешћености, односно "воук" идеологије. Они су и декадентни, и тоталитарни. Већински народи су ипак свугде ближи ставовима конзервативаца, само је питање времена кад ће се то дефинитивно потврдити на изборима", закључио је Гујон.

Извор: Танјуг