
Брнабић: Србија мора да има много боље односе са балтичким државама
Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, која борави у посети Летонији, изјавила је данас да Србија мора да има много боље односе и комуникацију са балтичким државама јер нам оне често ускраћују подршку на европском путу.
Брнабић је рекла да је посета тој земљи изузетно важна зато што је Летонија, као и друге балтичке државе, скептична према Србији.
"То су земље које су прилично скептичне не само око агенде проширења ЕУ, то можда негде и подржавају, него према реформама које се спроводе у Србији и због неувођења санкција Русији. Оне нама често ускраћују подршку на нашем даљем европском путу, као и зелено светло за отварање кластера три који се тиче економије и конкурентности, али верујем и осталих кластера. Због тога морамо да будемо овде присутни", рекла је Брнабић новинарима у Риги.
Брнабић је истакла да Србија мора да се потруди да са балтичким земљама успостави много бољу парламентарну дипломатију и парламентарне везе и да буде присутна у том региону.
"Ми имамо формирану у нашој Народној скупштини парламентарну групу пријатељства са балтичким земљама. Они овде у летонском парламенту имају формирану парламентарну групу пријатељства, али сви заједно треба да се потрудимо да имамо много бољу комуникацију и ближе везе са њима зато што нам је та подршка изузетно потребна и јако важна", рекла је Брнабић.
Брнабић је додала да постоји важан политички коридор између нордијских и балтичких земаља и да је то део земаља чланица Европске уније које, како је рекла, нису претерано наклоњене Србима.
"Добри састанци и са председником Летоније и са председницом њихове скупштине, али и јако добар састанак са Летонским институтом за међународне односе у којем је један од чланова бивши председник Летоније. Дакле, изузетно утицајан. По "Четам хаус" правилима не можемо да говоримо шта смо све тамо причали и које смо теме покривали, али је добар састанак и добар за наше међусобно разумевање и политике Србије и наших аспирација, али и тога шта би они могли да нам саветују да ми даље радимо како бисмо могли више да рачунамо на њихову подршку", навела је Брнабић.
Брнабић је додала да је Влада Србије у последњих неколико година учинила важне кораке да унапреди комуникацију са балтичким земљама и подсетила да је прошле године у званичној посети Риги био и министар спољних послова Марко Ђурић,
"Влада је у консултацијама са председником Александром Вучићем донела одлуку да се отвори и наша амбасада овде у Риги која ће бити, у ствари, задужена за читав Балтик и то су важне ствари. Потписали смо 2022. године споразум о сарадњи између наших министарстава спољних послова, сада је завршен рад на документу споразума о сарадњи између наше две привредне коморе", рекла је Брнабић.
Брнабић је истакла да се ради на свему ономе што је зацртано, али да то неће бити ни лако ни брзо, али да је важно да се посвећено ради на бољој комуникацији са нордијским и балтичким земљама.
Када је реч о привредној сарадњи, Брнабић је нагласила да је шанса Србије ИТ сектор.
"ИТ сектор је у Србији у последњих десет година постао најбрже растући сектор наше економије. То је далеко највећи нето-извозни сектор наше економије. Летонија такође има изузетно јак ИТ сектор, као и остале балтичке земље, Естонија, на пример, која је земља један од лидера у електронској управи и то су ти односи који могу прилично брзо, динамично и прилично лако да се успоставе, а који могу у потпуности да промене динамику наше економске сарадње, самим тим и доста да утичу позитивно на динамику наше политичке сарадње", указала је Брнабић.
Брнабић је додала да је робна размена прилично скромна, нешто мало изнад 40 милиона евра, а да је размена у услугама око 32 милиона евра, тако да је то укупно око 72 милиона евра.
"Иако је ова размена доста скромна, последњих пет година она се троструко увећала. Ја се свакако надам да ћемо наставити тај тренд", рекла је Брнабић.
Заказивање седнице зависи од договора о изменама Закона о високом образовању
Брнабић је изјавила данас да од договора о изменама и допунама Закона о високом образовању зависи заказивање наредне седнице Скупштине и додала да очекује да свако од учесника тих преговора преузме одговорност и да се у наредних неколико дана направи договор око измена и допуна тог закона како би се о њему расправљало на следећој седници парламента.
Брнабић је у Риги, где борави у званичној посети, на питање да ли ће ускоро заказати седницу Скупштине Србије или се чека пролећно заседање, рекла да ће Закон о високом образовању за њу диктирати динамику заказивање седнице.
"Ако можемо то да стигнемо за наредну седницу, онда сам спремна и да видимо да померимо за неколико дана, само да имамо тај закон на следећој седници. Зато што мислим да нам је то у интересу свима, не само нама у владајућој коалицији или мени као председници Скупштине, већ једнако тако и опозицији која каже да је уз студенте и да подржава њихове захтеве", рекла је Брнабић.
Она је изразила уверење да ће тај закон бити на дневном реду и наду да опозиција неће макар блокирати усвајање или расправу око тог закона.
Брнабић је додала да ће на дневном реду седнице парламента бити и оставка премијера, изгласавање важних закона као што је закон о јефтиним стамбеним кредитима за младе, ратификација неколико важних уговора, па и са Европском унијом око европског плана раста, односно плана раста за Западни Балкан.
Брнабић је рекла да једва чека да добије извештај са данашњег састанка представника Универзитета и Владе Србије о четвртом захтеву студената који блокирају факултете.
Она је такође изразила наду да се састанак тицао само четвртог захтева студената, у складу са конкретизацијом коју су дали студенти у пленумима и да би могло да се каже да је тај захтев сада испуњен, а да факултети, како је рекла, неће инсистирати да тај четврти захтев студената искористе за неке друге ствари које су раније планирали.
Брнабић је истакла да је свима у интересу да сада брзо, ефикасно и на прави начин буде завршено то што се тиче финансирања или већег буџета за високо образовање од чак 20 одсто, односно 12 милијарди динара и изразила очекивање да сви буду довољно фер да се иде у том правцу.
"Жао би ми било уколико би се десило да неко опет на грбачи студената и преко студентских захтева покушава да прогура нешто своје, а што свакако мора бити део шире јавне дебате, зато што се ипак ради о високом образовању", нагласила је Брнабић.
Извор: Танјуг