Много се ради на дестабилизацији. Уколико би успела, Србија би стала, али је реална слика много другачија од онога што се приказује у тајкунским медијима и чује од неких опозиционих првака.

Србија, без обзира на то за кога гласа, није за мржњу, насиље и екстремизам нигде, верује председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић. Сигурна је, каже, да грађани од својих представника у парламенту очекују да се боре за њихове интересе, уместо дувања у пиштаљке и вувузеле. Истиче: "Зато се трудим да покажем већу флексибилност и да смо спремни за договор. Нажалост, опозициони прваци су постали екстремисти и као парламентарци дају легитимитет екстремизму. Без обзира на то, наставићу да покушавам да дођемо до договора, јер је важно да Србија у овим комплексним геополитичким условима остане стабилна.”

* Били сте премијерка, сада сте председница скупштине, шта је теже?

- Тешко је упоредити, не постоје два различитија места. Као премијер сваки дан решавате обиље проблема, али све зависи од вас, вашег тима, способности и посвећености, у том смислу је интензивније, али лакше. Место председника скупштине је мање интензивно, али много шта зависи од опозиције. У том смислу је, бар мени, теже, зато што сваки неуспех, рецимо оно што смо видели на последњој седници о буџету за 2025. годину, сматрам и личним неуспехом.

* Зашто личним?

- Зато што увек мислим да сам, можда, могла да учиним још нешто.

* Дали сте паузу, позвали на консултације, држали колегијум, опозиционари се нису одазвали...

- Била сам отворена за договоре, али опет, можда сам могла више да урадим да бисмо ипак имали достојанствену и цивилизовану расправу о најважнијем закону за све грађане, реч је о платама, пензијама, расту...

* С друге стране није било добре воље и за то сте, на неки начин, ви криви, прихватили сте кршења правила уз договор. Сасвим оправдано сте изрекли меру искључења Бориславу Новаковићу, који се уносио у лице премијеру Милошу Вучевићу и викао, а онда се договорили да он ипак може да буде у сали...

- Он је седео у сали, али није правио хаос, показао је, у том тренутку, завидан капацитет за договор, а циљ је да не правимо циркус од скупштине. Трудим се да покажем да кад имамо флексибилност, отварамо врата следећем договору, изградњи поверења. Нажалост, то је изостало за расправу о буџету, кад је било најпотребније за све грађане...

* Кад дозволите да се правило може кршити ако се договорите, онда се и код следећег кршења очекује договор, што значи да правила важе, осим ако се не договоримо другачије...

- Разумем да људи очекују поштовање правила, али такође очекују да парламент ради, да виде достојанство. Могуће је да нисам у праву, али покушавам да помирим то двоје, што није увек лако. Нажалост, у овом тренутку, у парламентарној опозицији имамо људе који су баталили политику и постали екстремисти, то је најмање добро за њих, али није добро ни за Србију. Дајем све од себе да покушамо да у Народној скупштини покажемо да смо спремни за договор и наставићу...

* Опозиција је одговорила захтевом за вашу смену...

- То је њихово право, потпуно у складу с демократским принципима. Разговараћемо о томе, као и о изгласавању неповерења влади. Први захтев за изгласавање неповерења влади нисам могла да прихватим због злоупотребе потписа две посланице, сада су поднели нови и то ће бити на дневном реду. Ми ћемо дати кворум, али ни у једној озбиљној држави нико не тражи да се расправља о смени председника парламента и о изгласавању неповерења влади, ако није убеђен да је макар близу близу тога да обезбеди кворум. То је политички ријалити, који ће највише штете нанети њима самима. Све више људи у опозицији не жели да учествује у том екстремизму, па највећа опозициона група сада има 13 посланика. Да не показујемо толеранцију и флексибилност, они би успели у настојању да дођу у прилику да кажу како ми нисмо спремни на компромис, тиранија...

* Опозиција вам, с правом, замера спајање расправе о великом броју тачака дневног реда, без ичега заједничког. Тачно је да су они обједињавали много више, али грађани су вас бирали да не радите исто и нисте на почетку, зашто сада радите?

- Чињеница је да су они то радили много грубље, али разумем. Не би тога било да можемо да се договоримо да дебата буде цивилизована, без злоупотреба. Због злоупотреба смо прибегли том механизму, мада се слажем да није најбољи, ни демократичан, али радимо то у интересу грађана и привреде, који чекају важне законе. Трудићу се да и то исправим, али погледајте претходни и овај сазив, видећете да је, без обзира на то шта је на дневном реду, опозицији једина тема Александар Вучић, који је овакав и онакав, о законима ни речи.

* Вучић јесте главна тема, чак и кад се расправљало о трагедијама у „Рибникару” и у Малом Орашју и Дубони, али зар не мислите да је боље раздвојити тачке? Избегли бисте критике парламенту из ЕУ, где вас опозиција стално тужи...

- С једне стране, било би боље, а с друге, мање ефикасно за грађане и свеукупни напредак Србије. Када сам ја, на позив Александра Вучића, ушла у владу 2016., опозиција је била јака, Гоца Чомић и Горан Ћирић су представљали ДС, Чеда Јовановић ЛДП, Ненад Чанак ЛСВ, па радикали, сви су се бавили законима, критиковали. Било је тешко доћи у парламент, требало се добро припремити. Данас, нажалост, тога нема. Само Александар Вучић, лични напади, дехуманизација. Нисам баш срећна због груписања разнородних предлога, прибегли смо томе због ефикасности, али размотрићу то. Опозиција ми је на колегијуму уочи последње седнице скренула пажњу да раније није могла да образлаже своје предлоге допуне дневног реда, омогућила сам јој на седници да то учини. Нико се није јавио за реч да говори о свом предлогу, само Милица Марушић Јаблановић из Еколошког устанка. Договор није био битан, зато што су променили мишљење, хтели су да праве циркус од парламента.

* Председник НДСС-а Милош Јовановић рекао је да треба блокирати парламент, а потребно је, врло брзо, усвојити законе важне и за грађане и за евроинтеграције...

- Наставићу да држим колегијуме, да бисмо се договарали, даћу све од себе, али зависи и од друге стране. У мени увек имају саговорника да испунимо своју дужност, а то је да парламент покаже другачију слику из поштовања према свим грађанима. Вувузеле нису ни речи, ни политика.

* Најавили сте наставак рада Радне групе за примену препорука ОДИХР-а...

- Нажалост, колико год сви причали о потреби примене препорука ОДИХР-а, опозиционе посланичке групе ССП и Срце и даље не учествују у раду Радне групе. Тражили су да ОДИХР учествује у раду, да би и они учествовали. ОДИХР је прихватио да учествује. Прошле недеље смо имали састанак Радне групе, ОДИХР је присуствовао, они нису дошли. Тражили су нешто, омогућено им је, а онда неће да учествују. Наставићу да позивам. Друга важна ствар, посебно за оне проевропске, јесте то што је и председник Вучић поставио као циљ, да ми до краја 2026. завршимо све унутрашње реформе, испунимо све што се тражи од нас да бисмо постали пуноправни члан Европске уније. Ту парламент игра кључну улогу, па хајде да разговарамо како да сви заједно допринесемо. То је надстраначко. Кажете да вам је европски пут на првом месту, хајде да радимо заједно на томе. Ако не желите, у реду, нека грађани виде да причате једно, а мислите друго. И то је део политике.

* Председник Вучић је рекао да ћемо дати и оно што нема нигде на свету, зашто бисмо дали нешто што би могло да буде штетно за државу? Имамо захтеве да нам такорећи невладине организације одлучују о изборима, ко је њих изабрао, сваки грађанин је гласао за неку изборну листу...

- Ми први пут имамо парламентарну радну групу која укључује организације цивилног друштва, чак је, зарад инклузивности и транспарентности, води једна од њих – Транспарентност Србија. Али НВО не одлучују, питају се, консултују, али није да оне одлучују о свему. Постоји систем одлучивања у Радној групи. Друго, никада, колико год били транспарентни и отворени за предлоге и сугестије које долазе из ЕУ или других земаља, а које не постоје као такве у неким земљама, једну ствар могу да гарантујем нашим грађанима – никад нисмо усвојили неко решење које може бити штетно за националне интересе Србије. Никад нисмо и никада нећемо. То је црвена линија. Имали смо, рецимо, реформу правосуђа, ишли смо корак даље од онога што је уобичајено у ЕУ, али нисмо угрозили наше виталне интересе.

* Зашто Србија стално иде корак даље?

- Зато што није у уобичајеној позицији, већ, то је визија Александра Вучића, води најтежу могућу политику – своју. Иде, не само путем којим се ређе иде, него путем којим нико други не иде, и то успешно. Желимо да постанемо чланица ЕУ, али, паралелно с тим, да не угрозимо традиционална партнерства, да заштитимо националне интересе и да изградимо нова партнерства, како бисмо надокнадили све што је у економији пропуштено деведесетих и у првој деценији после 2000. године. ЕУ то не воли. Још се расправљамо око потпуног усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком. Да пристајемо на све што нам сервирају, наравно, да не бисмо имали захтеве који нису тражени од других. Ипак, сада ћемо отворити Кластер 3...

* Опозиција је била у Бриселу и, кажу, лобирала против тога, јер је „корисно Вучићу”

- Они ће почети да јачају кад схвате да се своја земља не тужака у иностранству. Мислим да је опозиција таквим понашањем изгубила много и код људи који можда нису гласали за Александра Вучића и СНС, али не желе ни да гласају за онога ко иде у иностранство и тужи своју земљу. Наша опозиција се разликује од оне у другим земљама по томе што успорава Србију на европском путу. Кад, на пример, причате с државницима у Словенији, сви ће рећи да су, без обзира на политичке разлике, заједно лобирали за убрзање европског пута, нико није постављао клипове у точкове, без обзира на то ко је био на власти. Тако је било у Мађарској, Хрватској... Нажалост, наша опозиција у својој безидејности, чак, рекла бих, и ова квазиевропска, користи ЕУ да се бори против владајуће већине, пре свега против политике Александра Вучића, без обзира на последице по будућност Србије. Време је да погледа себе, да покуша да буде опозиција која се бави политиком, има визију, преузима одговорност. То би било боље за њу, али свакако много боље и за Србију.

* Инсистира се на економском напретку, али нема га без стабилности у земљи, која је, многи тврде, уздрмана...

- Не слажем се. Мислим да је Србија у изузетно тешким и комплексним временима, светионик стабилности на европском континенту. Пала је француска влада први пут после 62 године, па немачка влада, тек четврта у последњих 75 година, па кад погледате шта се догађа у Румунији на председничким изборима, у Грузији, након избора...

* Ипак, није мало озбиљних људи који кажу да се ради на дестабилизацији...

- Много се ради. Уколико би успела, Србија би стала – то је њихов циљ. Али, мислим да је реална слика много другачија од онога што се приказује у тајкунским медијима и чује од неких опозиционих првака. Увек има незадовољних. Легитимно је протестовати, али није легитимно онемогућавати кретање других људи. Ово је енти покушај дестабилизације, али, на њихову жалост, мислим да грађани то јасно виде. Не можете да узмете логотипе других обојених револуција, да пресликате активности из њихових приручника...

* Мислите да виде?

- Мислим. Али ми као озбиљни и одговорни политичари, као власт, морамо промишљати како ћемо се томе демократски супротставити следеће године, за две, три, јер ми се чини да је то тренд који неће посустати. Можда ће се нешто променити поновним доласком Доналда Трампа на чело САД у јануару. Илон Маск води једну од најутицајнијих мрежа, види шта се преко њих догађа. Можда ће се то мењати, а до тада ми морамо људима стално да објашњавамо о чему се ради и ослањати се на памет и интелигенцију наших грађана, којима се захваљујем што су до сада били толерантни и стрпљиви, све разумели и заједно се с нама борили и боре за унутрашњу стабилност. Можда ће, у једном тренутку, демократски, на изборима рећи да хоће неког другог, поштоваћемо вољу народа. Док год чувамо институције, јачамо их и имамо веру у већинско јавно мњење, ко год да је на челу земље, Србија ће остати стабилна.

Извор: Политика