"Србија је дубоко разочарана одлуком Владе Кеније да призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије", рекао је за "Euronews" министар спољних послова Србије Марко Ђурић.

Ђурић је рекао да је Кеније тиме "згазила не само наше вишедеценијско пријатељство, већ и повељу Уједињених нација".

"Желим да поделим са грађанима и са широм јавношћу да је Кенија овом одлуком згазила не само наше вишедеценијско пријатељство које сеже у доба покрета несврстаних и време када је наша земља помагала борбу против колонијализма у том делу света, већ је Кенија овом одлуком згазила повељу УН у години у којој обележавамо 80 година од усвајања овог најважнијег акта светске организације који гарантује заштиту територијалног интегритета и суверенитета међународно признате државе", рекао је Ђурић.

Ђурић је додао да ће Србија предузети одлучне, дипломатске мере које су одговор на ову врсту потеза Владе Кеније. Позвао је званичнике те земље да преиспитају ову одлуку.

"Желео бих још један тренутак да искористим да подсетим нашу јавност да смо у претходних десет година као Србија преокренули тренд када је реч о признањима независности КиМ и да је дошло до повлачења и замрзавања чак 28 одлука о признању, а лично сам у претходних 11 месеци свакога месеца овде у Београду угостио најмање једног афричког министра спољних послова, што је активност без преседана за једну европску земљу и за мање од 11 месеци посетио сам Латинску Америку, Азију, пацифичке земље", рекао је Ђурић.

Нагласио је да је реч о лошој вести, али да не значи да ускоро неће бити добрих вести.

"Нажалост, очигледно је, као што је господин Пацоли и рекао, новац и лобирање које траје од 2009. а које је настављено и у претходним годинама где Пацоли има пројекте вредне више милијарди евра, у овом случају уродило плодом", рекао је Ђурић.

Осврнуо се, како каже, и на "оне у Србији који данас нападају оне који се боре за српске интересе у међународној арени".

"И то чине они у чије време је признато Косово од стране преко стотину држава света. Они у чије време је Косово прогласило једнострано независност. И они узимају у себи морално право да нападају оне који су ту, небитно да ли десет месеци или десет година, десет месеци у мом случају, али и оне који се боре свакога дана за српски национални интерес. То је нешто што нам не помаже. И само бих узвратио питањем када ће неко од тих моћних српских олигарха који данас критикују оне који се боре, као што смо видели нападе и на супругу председника, када ће они у Србију донети неку добру вест по питању повлачења признања или им је можда Пацоли одржао лекцију из патриотизма, пошто је као љута опозиција на Косову и Метохији испоручио једно признање. Када ће ти и такви наши олигарси који данас нас, који се боримо, критикују, да испоруче резултат у виду повлачења признања", упитао је Ђурић.

Када је реч о мерама које ће Србија да предузме, Ђурић је рекао да Србија неће ћутати пред оним што се догодило.

"Повући ћемо најоштрије дипломатске мере, о којима ћемо обавестити најпре Владу Кеније дипломатским нотама и прописаним методама. А те мере ћемо предузети и због тога што желимо да пошаљемо јасну поруку земљама, широј међународној заједници, да је поштовање нашег територијалног интегритета кључни предуслов за односе са нама. Дакле, уколико желите да развијате односе са Србијом, морате да покажете да базично поштујете њену територију, нарочито у епохи у којој за претходних десет година 28 земаља повлачи одлуку о признању и епохи у којој се одвија дијалог управо зато што питање статуса није решено", рекао је Ђурић.

Како је додао, ми насупрот себе имамо власти у Приштини које настоје да "шире лажи у међународној заједници, које настоје да прикажу да тобоже имају правни основ за тако нешто".

"Указао бих међународној јавности да се и Влада Кеније у својој одлуци позвала на саветодавно мишљење Међународног суда правде из 2010. као главни основ за признање независности. То мишљење нажалост је затражила наша влада тада 2010. године када су овде у министарству управљали људи који данас критикују нашу борбу за КиМ. Ми ћемо наставити да се боримо, предузећемо адекватне дипломатске мере, то ће се веома одразити на наше односе са Кенијом, на нашу подршку Кенији у свим међународним организацијама, на гостопримство амбасадорски Кеније која покрива нашу земљу из Пароза и друге различите одговоре о којима не желим да говорим пре него што о томе обавестимо кенијске власти", рекао је Ђурић.

Говорећи о тврдњама Приштине које се односе на број земаља које признају једнострано проглашену независност Косова, Ђурић каже да чињеница је у претходних десет година 28 земаља повукло признање КиМ значи да испод половине чланица УН признаје.

"Да је то што Приштина тврди тачно, данас би Приштина била ако ништа друго примљена као држава посматрач у УН јер би за то имала просту већину. Пошто тако нешто ни изблиза немају онда о тако нечему могу да наставе само да сањају, а ми ћемо се трудити да целој међународној заједници укажемо на то о каквим кршитељима људских права, о каквим кршитељима демократских норми, о каквим кршитељима међународног јавног права се ради и да се свуда и на сваком месту боримо одлучно за интерес Србије на свим меридијанима. На афричком континенту однос држава које не признају једнострано проглашену независност КиМ, насупрот оних које је признају и даље између 5 према 1, 6 према 1 у нашу корист. Очекујем добре вести у наредним недељама и месецима", закључио је Ђурић.

Ђурић је прокоментарисао и потписивање војног меморандума Хрватске и Албаније о сарадњи са Косовом, а Србија је у вези са тим затражила објашњење.

"Мислим да је врло важно што смо овом дипломатском акцијом натерали у дефанзиву актере тог споразума, заиста смо расветлили пред очима међународне јавности чињеницу да су у једном јако осетљивом региону, у јако осетљивом тренутку приступили договорима о војној сарадњи, без да су о томе консултовали неке од својих најближих суседа и није Србија једина земља са којом нису домаћински и добросуседски обавили разговор, то није учињено са још једним бројем земаља у нашем региону и они су морали да се правдају пред међународном заједницом. То је била једна од тема председника и генералног секретара НАТО и могли смо да чујемо након састанка да ни генерални секретар НАТО није био обавештен о чињеници која фундаментално утиче на безбедносну архитектуру у нашем региону. Оно што је добро је што смо то извукли на видело. Моја порука је да нема потребе да о тим стварима разговарамо преко медија, хајде да будемо добри суседи да се оријентишемо на будућност", рекао је Ђурић.

Извор: "Euronews"