Министарка правде Маја Поповић најавила је да су најважнији задаци Министарства у 2025. години наставак рада на изради нацрта закона о Правосудној академији, о изменама Кривичног законика и допунама Законика о кривичном поступку, а чије усвајање је важно и због европских интеграција и усклађивања српског законодавства са европским.

Поповић је у интервјуу за Танјуг истакла и да доношење ових закона представља део активности из ревидираних акционих планова за Поглавља 23 и 24.

Поповић је рекла и да је Србија много тога урадила када је реч о спровођењу неопходних реформи на европском путу у области владавине права као што су промене Устава у области правосуђа, доношење правосудних закона и подзаконских аката.

Поповић је подсетила да су током 2024. године за ова три закона одржане јавне расправе, а да ће се на предлог струке наставити и током ове године како би се дошло до најширег консензуса.

Поповић је рекла и да је поносна, јер је Венецијанска комисија дала позитивно мишљење на нацрт закона о Правосудној академији, а додала је да је за законе из кривичног законодавства потребно мишљење Европске комисије и да је у току рад са колегама из Европе на њиховом усклађивању.

Током јавне расправе велику пажњу је привукла иницијатива да се Кривични законик допуни кривичним делом неовлашћено дељење и злоупотреба снимка интимне садржине, што је Министарство правде оценило као оправдано.

Као што је навела Поповић, биће предложено најбоље законско решење којим ће се заштитити интимни садржај од злоупотребе и ширења путем друштвених мрежа, било прописивањем новог кривичног дела или у оквиру неког од постојећих кривичних дела.

Са друге стране, током јавне расправе највише је "нападано" увођење кривичног дела објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела, због чега ће овај предлог, како је истакла Поповић, бити прецизиран, односно таксативно ће бити наведено да ће се кажњавати објављивање материјала којима се саветује извршење кривичних дела везаних за педофилске садржаје и педофилију, убиства, дроге, недозвољено коришћење оружја, тероризам, фалсификовање исправа, фалсификовање новца.

Говорећи о Нацрту закона о Правосудној академији, Поповић је истакла да је он припремљен како би се на системски начин уредило утврђивање стручности и оспособљености кандидата за избор на судијску, односно јавнотужилачку функцију на основу јасних и мерљивих критеријума за избор, напредовање и квалитет рада у правосуђу.

"Да би се ови циљеви постигли, неопходно је да буду унапређени капацитети и положај Правосудне академије, као установе која ће успешно спроводити квалитетне обуке и истраживања у правосуђу. То ће омогућити професионално, независно, самостално, непристрасно и ефикасно обављање судијске и јавнотужилачке функције, као и стручно и ефикасно обављање послова судског и јавнотужилачког особља", навела је Поповић.

Нагласила је да обуке носилаца правосудних функција представљају важан сегмент вредновања њиховог рада, а њихово одржавање је од значаја за ефикасан и квалитетан рад правосуђа. Додатну гаранцију за успешно обављање ових послова из надлежности Правосудне академије, како је истакла, представља спровођење стручног надзора над њеним радом од стране Високог савета судства, као независног државног органа који обезбеђује и јемчи независност судова, судија, председника судова и судија поротника, и Високог савета тужилаштва, као самосталног државног органа који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва и носилаца јавнотужилачке функције.

Поповић је напоменула да је претходне године донета и Национална стратегија за борбу против корупције за период од 2024. до 2028. године, као значајан стратешки документ у тој области, као и Акциони план за њено спровођење.

На питање да ли ће овог пута Савет безбедности УН имати слуха за молбу Србије да њени држављани казне изречене пред "Хашким трибуналом" служе у Србији, Поповић је рекла да ће и даље инсистирати да сви њени држављани, који су осуђени пред Трибуналом за бившу Југославију, казну затвора служе у својој земљи.

"У тим напорима имамо пуну подршку председника Србије Александра Вучића, који је и раније током седница Савета безбедности на којима су разматрани извештаји о сарадњи са бившим Трибуналом за бившу Југославију, а сада Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале, јасно и недвосмислено истакао да ће Србија наставити да се бори за поштовање међународног права, да озбиљно схвата своју обавезу да сарађује са Трибуналом за бившу Југославију, али и забринутост што се највише осуђују Срби, док за злочине над Србима готово да није било осуђујућих пресуда", нагласила је Поповић.

Поповић је истакла да су услови у којима наши држављани служе затворске казне које је изрекао Хашки трибунал нехумани и да су им, због немарног односа затворских управа према њима, често угрожени животи.

Поповић је додала да се њима не пружа адекватна лекарска нега, те да им се онемогућава право на посету од стране чланова породица, а ускраћује им се право на боравак на отвореном простору у току дана, што су, како је оценила, основна људска права која су загарантована бројним међународним документима.

"Сматрам недопустивим дугогодишње неодлучивање или негативно одлучивање о молбама осуђених лица за пуштање на условни отпуст, јер непоступање по тим молбама или одбијање молби, за њих практично представља изрицање смртне казне, имајући у виду њихове године живота и здравствено стање у ком се налазе, а које је често узроковано неадекватном лекарском негом", нагласила је Поповић.

Поред нормативне активности Министарства, Поповић се осврнула и на велике инфраструктурне пројекте. "Отворили смо комплетно реконструисану зграду суда у Нишу 'Филип Кљајић' која има више од 10.000 квадратних метара, за коју је издвојено 800 милиона динара", рекла је Поповић и додала да је зграда правосудних органа у Новом Саду готова и да ће у њу бити смештена кривична одељења Основног и Вишег суда, као и Основног и Вишег јавног тужилаштва.

Поповић је најавила наставак унапређења инфраструктурних капацитета за смештај Трећег основног суда и Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, затим правосудних органа у Крушевцу, Смедереву, Сенти и Краљеву, као и Јавног тужилаштва за организовани криминал и Привредног суда у Сомбору. Укупна површина тих објеката је већа од 38.000 квадратних метара, а како је објаснила, планирана вредност радова је више од 57 милиона евра. Према њеним речима, ове године ће бити отворена реконструисана зграда Правосудне академије, те ће се наставити и рад на развоју и примени информационо-комуникационих технологија у правосуђу.

Извор: Танјуг